blog




  • Watch Online / «Пешчаник 1. Живот је као игра” Артиом Свецхников: читајте онлајн



    О књизи: година / Шта је игра? Авантура, наравно. Осим авантуре? Прилика да посетите бајку. Фантастични светови, бајковита бића и краљевства, мађионичари и вештаци, шамани и друиди, алхемичари и ловци на мртве. Игре пружају људима прилику да открију таленат правог команданта, владара или легендарног ратника. Али једна корпорација је одлучила да све ово није довољно за компјутерску игру коју су креирали. На крају крајева, бајковити дворци и густе шуме било ког света игре су само досадни пејзажи који ће пре или касније свима досадити. А компјутерски програми, колико год да их унапређујете, никада се неће удаљити од баналног – идите у ту шуму и убијте десетак дивљих свиња. И како, уз све ово, игра која је тек пуштена на тржиште да се не изгуби међу хиљадама, или чак милионима, сличних конкурената? Да, врло је једноставно - у њему живе стварни живи људи који су, из разних разлога, добровољно пристали да живе у њему до краја живота. И наравно, ови људи су светле и изузетне личности које се издвајају из опште сиве масе. Где сте нашли такве људе? Да, у затворима и душевним болницама. У једној од многих покрајинских психијатријских болница, представници „индустрије игара“ заинтересовали су се за момка са очигледно фиктивном дијагнозом. Зашто је био тамо? - у чему је разлика? Мало је вероватно да ће неко ризиковати и уложити много напора да овде сакрије обичног човека. То значи да је он, као и остали, идеалан за „нову прекретницу у индустрији забаве“. Дакле. У овој књизи покушао сам да спојим ове две приче. Прича о животу главног јунака у стварном свету са већ познатим завршетком - он ће завршити у психијатријској клиници са фиктивном дијагнозом. И животна прича главног јунака у фантастичном свету луђака и убица, са наизглед апсолутно предвидљивим завршетком мега фасцикле-савијача са гомилом оданих пријатеља и правим харемом. Али ако се све ово зна, у чему је онда интрига? Почнимо са наизглед једноставним и разумним питањем: „Или је можда заслужено завршио у тој клиници и пред нама, никако није добродушан момак који спасава лепе даме?“ А онда... видећемо. Роман је завршен 03.08.2014. Последње издање 28.02.2015